04/06,2009
Dizanje
Naučio sam i sam da se podignem....i padnem....i podignem....
i režim...i prdim ustima...
04/20,2009
Moje krštenje
Danas, 19.april 2009. mamin rođendan, tatina i mamina godišnjica i moj dan krštenja. Ovo zadnje je najbitnije, ostalo su ljudi zaboravljali da čestitaju :)
Ujutru ranoooo, mislim za ostale je rano, za mene je to taman vreme buđenja, 7:30 početak čina. Došao je kum iz Jagodine. Prvi put ga vidim. Može da me drži, super, volim ga! Mama, tata, baka, deke, teta , drugar, svi su tu možemo da krenemo.
Popa počeo da peva, kum drži mene i sveću, mama i tata su negde pozadi, drugar slika, teta snima... Zanimljivo, zanimljivo... moram sve da propratim. Hmm dobla ova sveća, joooj što bih je ja pipnuo... ček da probam da dohvatim...Kume, daj mi to daaaj. Gle sad ovaj pop, šta mi to radi, što me maže? Šta je ovo? Ode dalje... sad malo pevanje... Gle sad ovo, šta je to, ko to plače? Pa nije ništa strašno, baš je interesantno, mali samo gledaj popa, zabavno je, kako ja ne plačem. Jeste da si stariji od mene, izvini za ono mali. Jaooo kupanjeee...plju pljus... dobro je, i onako se nisam umio jutros.
Sad ćemo malo da se šetamo u krug, slušamo pesme, i.... meni se prispavalo... dosadno je, što toliko peva? Gle sad mi počupao kosu! Jaooo pope ošiša me ti. Aha, doblo, vratio si mi pramičak u papirić, pa će mama da čuva.
Da se ne kupam danas? A ako se ukakim? Dobwo, važi.
Odručem se đavola. Odričem se.
Jupi gotovo... i onako mi postalo dosadno, sve sam video, čuo, i sad bi malo da dremnem. Liturgija kreće. Crkva se napunila. Ja sam i dalje kod kuma u naručju... spustiću glavicu malo da odmorim. Probudiće me oni već da se pričestim, ima vremena.
Najbolji sam. Uopšte nisam plakao. A onaj mali (stariji) sve vreme kukao.
Gotovo. Idem kući da slavim. Sada sam zvanično kršten.
Pradeka mi je napisao i pesmicu tim povodom.
Kršteno ime
Mali sam, pa nerazumem
tatu i mamu kada pričaju
da su me krstili po hrišćanskom običaju.
Kažu da su me u crkvu nosili
i da su od kuma ime dobili.
Kum mi je ime dao,
a pop u crkvene knjige zapisao,
da ću se, zvanično, sa svetog mesta,
zvati Aleksa.
Tom imenu ništa ne fali,
svi su me i do sada tako zvali,
samo što moja teta
često, kada mi tepa,
kaže da mnogo voli njenog Aleta.
04/03,2009
Mali veliki nemirko
Nisam vam pisao odavno. Rastim nemam vremena :) Saznajem brdo novih stvari. Puzim, skačem kao kengur, a naučio sam i na kolena da se dižem. Kada izađem u šetnjicu ne spavam više, nego gledam devojčice. Bio sam i kod bake u vrtić, da vidim drugare. Folirao sam se. Pravio sam se da sam dobra beba, mirna. Ćutao sam i zbunjeno posmatrao.
Danas sam pio nes kafu. Teta skuvala za mamu, deku i nju. I zeza me kao i uvek, kao daje a ne daje. E, zamislite baka uzela šoljicu i dala mi da gucnem. Prvo sam se uplašio šolje i počeo da plačem, a onda sam plakao da mi daju još. Oću ja sam da držim i ližem šolju!
Šta ćeš kad volim sve da probam. Ručkam sve živo, i što treba i što ne treba. Spanać, rotkvicu, bananu, jabuku, plazmu, krušku, pelenu, patkicu, flaše, čaše, mobilne, slike, nameštaj, daljinski, cipele, lopte....
Mnogo se smejem, neću da spavam, neću da sedim, neću da ležim, samo bi da šetam i skakućem. Mira nemam.
Bio sam pre par vikenda u selo kod matorih baka i deka. Bio sam i u poseti kod bata Luke. On je mlađi mesec ipo od mene. Mnogo fina beba, mirna. Dirao sam ga i pričao mu. On samo ćuti, ne znam šta mu je, što je tako miran, što malo ne aktivira mamu i tatu, izgubiće kondiciju. Ja sam moje doterao u top formu. Mama ne mora da vozi bicikl, od kako ima mene doterala je brzo liniju.
Krevetac su mi izbacili, jer sam veliki postao za njega. Udaram glavom, a i sad bi se podigao i ispao. Plitak je. Sada spavam u gajbici. Još malo uspeću i drugom rukicom da se uhvatim i u njoj ustanem. Moram da dohvatim onu muzičku vrtešku. Mene su mislili da zeznu pa je sklonili na visoko. Biće moja! Samo još malo...
Volim da gledam Sunđer Boba sa tetom.
Mami uporno pokušavam da skinem naočari, a ona mene da poljubi.
Bacam petaka.
