30.avgust 2008.

Ujutru me je napokon jedna teta odvela kod moje mamice. Ovog puta bio sam malo duže. Možda 10tak minuta. Stavila me je pored maminih grudi. Prvo sam kinuo par puta, a onda sam se mazili. Joooj tako je lepo kada si pored svoje mame, kada te neko mazi. Pokušala je da me slika telefonom, ali moja mama smoćko to dobro nije uradila. Dok sam uživao u maminoj blizini osetio sam mleko. Ali moja mama mene ne sme da doji pa sam se rasplakao. :( Došla je teta i odvela me.

Mamu je popodne posetila porodica. Svi su pitali za mene. A radostan tata i tetkica jedva dočekali da uzmu mobilni i pronađu me. Sve su pretražili, svaki ćošak, direktorijum, ali slike nema. Mama smoćko smotani, sad mi je tetkica dužna. Ali dobro, mojoj mami je sve oprošteno. Baš se muči. A mora da se čuva, mora da ozdravi, pa da izađemo lepi, zdravi i srećni iz bolnice. Baka se nervira što smo tako dosadni i ne možemo da se strpimo da izađem napolje.

Ček me ni tetka moje tetkice, meni verovatno to dođe baka, nije još videla, a radi u bolnici. Ujutru kad je došla kod mame videla je glavna sestra i ljutila se. Ceo dan je radila i nije mogla da me vidi. Baš su odvratne te sestre. I mojoj mami su prebacili što joj jedna pacijentkinja pomaže i masira grudi, da bi lakše dobila mleko. Šta su tako strogi? :(

Trebao sam večeras da idem kod mame da probam da sišem, ali me nisu odveli. Ne znam zašto.

Comments (1)

Danas je moja porodica bila u nabavci krpica za mene. Da imam šta da obučem, da menjam, da budem frajer, da imam gde da se vozim, da mi krevetac bude udoban. Kupili su mi baš dobra kolica, jedva čekam da se provozam gradom u njima. Uh kakvu mašinu imam. Pa kad me vide ostali klinci ima da plaču od muke.

Danas je i moja mamica ustala. Pomogla joj je sestra da prošeta, pa su za vreme posete došli da je posete. Uspela je da izađe napolje, sedne i popriča sa tatom, tetkom, bakama i dekama. Mnogo su je se uželeli, nisu je videli od kako je otišla da me rodi. Bolnička pravila. Mamu boli rana, mora da odmara i leži. Jedva je ustala da se vrati u sobu.

Jutros sam bio kod mame samo na 2 minuta. Primala je infuziju. Valjda će me doneti večeras na malo duže. Hoću da vidim u čijem stomaku sam igrao fudbal i plivao mesecima. Hoću da uživam u maminom naručju. Ali mamica još ne može da me drži zbog rane. Baš je nezgodno ovo izdržavanje i čekanje.

Baka moja čeka da izađem iz bolnice pa da me gnjavi. Ona zna bolnička pravila. Zna da ne dozvoljavaju, ne puštaju. Tetkica moja nikako da shvati. Mnogo je bwe nestrpljiva.

Nego ljudi, sad imam svu opremu, mogu kući, tamo ću biti gazda! Biće sve kako ja "kažem"! Verujte mi na reč. 

Comments (7)

Ime sam dobio i pre nego što sam se rodio. Svi su me zvali Aleksa ovo, Aleksa ono, Aleksa.  Tata je zvao kuma kada sam izašao i pitao ga. Složio se i potvrdio moje ime. Prvo sam trebao da se zovem Luka. Mama je volela to ime, ali vremenom ukapirala je da svi danas daju to ime muškoj deci, da se svaka 2,3ća beba zove Luka. Ima dosta Luke i u mom komšiluku, prijatelji, rođaci, svi su deci dali to ime. Predložila je tati još jedno ime  - Aleksa. Tata se složio sa Aleksom i rekao da mu je to lepše. Tako su se mama i tata dogovorili da ću ja biti Aleksa i od tada me svi tako zovu. I mojoj tetkici se mnogo svidelo to ime. Svi su bili zadovoljni. Hteli su da imam moderno ime i ne baš tako često, da me ne meša sa decom iz komšiluka :)

Tu noć kada sam se rodio nisu dali nikome da me vidi. Moj tata i moja tetkica bili su tužni i razočarani. Videli su moju mamu na kratko, jer je morala da se odmara posle operacije. Ona je malo bila u bunilu, kada je jedan čika doktor pitao jel zna šta je rodila, ona je rekla devojčicu. Pa bwe mama, ja sam Aleksa, muškarčina prava! Dobro opraštam joj, jadna nije znala šta je snašlo, opijena je bila skroz. Tata i tetkica su morali da sačekaju jutro da bi me videli.

Došli su oko 11 sati i neka dobwa sestra me je uzela i odnela da me vide. Sve je za mene bilo novo.  Upoznao sam svog taticu, tetkicu i dedicu. Gledao sam ih i dobro prostudirao. Tata je pitao da li sme da me pipne. Pa tatice tvoj sam slobodno me pomazi. Onda su me tata i tetka izljubili, za ručicu i moje slatke bucmaste obraščiće. Poljubio me je i deka na izlazku. Nisu im dali da me slikaju. Bolnička pravila. A tako su hteli da me imaju, da se hvale ljudima, svima me pokazuju. Moraće da se strpe još koji dan. Morao sam da se vratim da spavam. Tetkica je htela da me povede kući i mrzela je bolničke propise. Zašto ne može da me vidi kad hoće, zašto joj ne dozvoljavaju da vidi njenu seku, moju mamu? To je rastuživalo.

Comments (6)