Ime sam dobio i pre nego što sam se rodio. Svi su me zvali Aleksa ovo, Aleksa ono, Aleksa.  Tata je zvao kuma kada sam izašao i pitao ga. Složio se i potvrdio moje ime. Prvo sam trebao da se zovem Luka. Mama je volela to ime, ali vremenom ukapirala je da svi danas daju to ime muškoj deci, da se svaka 2,3ća beba zove Luka. Ima dosta Luke i u mom komšiluku, prijatelji, rođaci, svi su deci dali to ime. Predložila je tati još jedno ime  - Aleksa. Tata se složio sa Aleksom i rekao da mu je to lepše. Tako su se mama i tata dogovorili da ću ja biti Aleksa i od tada me svi tako zovu. I mojoj tetkici se mnogo svidelo to ime. Svi su bili zadovoljni. Hteli su da imam moderno ime i ne baš tako često, da me ne meša sa decom iz komšiluka :)

Tu noć kada sam se rodio nisu dali nikome da me vidi. Moj tata i moja tetkica bili su tužni i razočarani. Videli su moju mamu na kratko, jer je morala da se odmara posle operacije. Ona je malo bila u bunilu, kada je jedan čika doktor pitao jel zna šta je rodila, ona je rekla devojčicu. Pa bwe mama, ja sam Aleksa, muškarčina prava! Dobro opraštam joj, jadna nije znala šta je snašlo, opijena je bila skroz. Tata i tetkica su morali da sačekaju jutro da bi me videli.

Došli su oko 11 sati i neka dobwa sestra me je uzela i odnela da me vide. Sve je za mene bilo novo.  Upoznao sam svog taticu, tetkicu i dedicu. Gledao sam ih i dobro prostudirao. Tata je pitao da li sme da me pipne. Pa tatice tvoj sam slobodno me pomazi. Onda su me tata i tetka izljubili, za ručicu i moje slatke bucmaste obraščiće. Poljubio me je i deka na izlazku. Nisu im dali da me slikaju. Bolnička pravila. A tako su hteli da me imaju, da se hvale ljudima, svima me pokazuju. Moraće da se strpe još koji dan. Morao sam da se vratim da spavam. Tetkica je htela da me povede kući i mrzela je bolničke propise. Zašto ne može da me vidi kad hoće, zašto joj ne dozvoljavaju da vidi njenu seku, moju mamu? To je rastuživalo.