Evo mene opet kod mojih. Super mi je ovde. Baka me stalno ljuška, tetkica mazi.

Došao sam u petak, prošetao malo dole, bio po tetku na posao. Pre toga sam išao u tržni centar, i dok je mama kupovala krpice baka me je čuvala. Zaspao sam u kolicima, baka se okrenula, a neke devojke koje su prolazile mislile su da sam lutak, prokomentarisle nešto između sebe, kako sam sladak, a onda je jedna krenula valjda da me štipne, pipne, ne znam ni ja. U tom trenutku se bakica okrenula i one se slatko nasmejale. Nisu mogle da veruju da sam živ :) da sam pravi dečak. Smešne neke cure.

Plakao sam malo uveče. Boleo me stomačić. Baš me muči.

Baka me je posle okupala. Imao sam neke nove pojave. Držao sam se za koritance. Oni se oduševljavaju kao da sam ko zna šta uradio.

U nedelju sam imao društvo. Došla mi je drugarica Anja. Ponovo je kukala „mama, mama, hoću da držim bebu! mama!!!“ Držala me je. Uživao sam. Došla mi je i Ljilja. Nju baš još ne volim, al dobro. Tetkica mi kaže da se plezim kada ona dođe. Poslušam je ponekad, pa kada mi Ljilja priča ja joj isplezim jezik. Tetka se smeje, zadovoljna je, onda sam i ja.

E da, imam izgleda već 6 kila. Nemam još ni 2 meseca. Ne znam zašto tetki brane da me zove krofnica.