Šušanj. Crna Gora. 

28.06. – 8.07.

 Krenuli smo u subotu uveče. Brmm brmm, tata je vozio. Put sam ok podneo. Budio se par puta da sisam.

Vodili su me u Šušanj zbog šumice. Da bi imao hlad i gde da se igram, šetam. Plaža je kamenita pa nisam mogao da puzim. Bio sam u svom čamčiću i plovio na suvom.

Igrao sam se sa decom, upoznao mnogo mnogo drugara i drugarica. Bio sam glavni frajer na plaži. Jedna vejika devojčica, VI razred mi je stalno prilazila i uzimala me da se igramo, nosila me tamo vamo.

 

Imao sam i jednu drugaricu od 3 godine, i druga takodje. Igrali smo se lopaticama, grabuljama, koficama, kopali blago po plaži. Ali ja sam najviše voleo da se igram kamenjem.

Volim vodu, volim da se brčkam. Prvo sam bio obazriv, a posle nisu mogli da me izbace van. Volim kad me potapaju celog, u početku sam sa gumom, ali više mi se sviđa kada sa tatom idem u more onako golišav, da mi ništa ne smeta. Osećam se slobodno. Zadnjih dana je bila kuknjava kada mi ne daju u vodu.

Kupili su mi svašta nešto...gumu dubak sa tendom, sa njom volim da se igram i u sobici, kamionče sa prikolicom, opremu za kopanje blaga...

Svako jutro sam se budio u 6, ustanem i vičem „Ade ade! Ajde!“, tata me uzme i idemo da se šetamo dok ostali još pavaju.

Igram se sa prutićima u šumici, uživam na ležaljkama na praznoj plaži. sedim na stenama...

 

 

Imao sam fobiju od tuđih kupatila, tuševa, kada. I to sam se oslobodio. Malo po malo sam se tuširao sa tatom i sada je super zabavno.

 

 

 

Uveče šetam svako veče do Bara. Tamo je pravi vašar i ja ne znam gde ću pre da gledam. U ringišpil, balerinu, kolca, prodavca ili devojčicu što ručka šećernu vunu. Sve mi je tako zanimljivo. Volim da šetam pa me mama i baka drže sa ručicu i ja teram gde hoću. Uglavnom za nekom curicom. Oni ručkaju sladoled, a ja kornet. Dala mi je mama jedno veče da liznem njen i mnogo mi se svidelo. Malo je hladnije od mog korneta. I hteo sam još i još i joooš al mama cicija neda mnogo.

 

Naučio sam i da igram na šipci. Tata kaže da sam strašno talentovan.

 

Baš mi je bilo lepo na letovanju. Nadam se da će da me vode opet. Kažu da sam bio dobar i ako sam mnogo mnogo razmažen.

 

Comments (6)

 Opet ne stižem da pišem od silne jurnjave. Niko ne može da uhvati moj tempo. Dedu sam uprego najviše poslednji mesec. Izgleda da je najizdržljiviji. Ja sam neumoran, samo skakućem, hodam, puzim, dižem se. Ne znam da ležim bzvz i odmaram, to je dosadno. Osim kada pawam. Budim se lako i odmah skačem na noge.

 

Izašli su mi prošle nedelje dva zubića. Dole. Sada mogu da ujedam sa otiskom.

Kapicu skidam i bacam. Prošle nedelje sam morao da se vraćam u market da pronađem.

Pričam kad mi se priča, samo meljem. Znam da zovem: „BA-BA“. Tako da sam od baka Winksice dobio poklon za prvu reč. Kažem nekada i TA-TA, ali babu zovem češće. Teta jedna pokušava da me nauči nju da zovem, i svašta nešto mi obećava da ću da dobijem, a ja uinat neću!

Ručkam sve i svašta, ali bez sise i dalje ne znam da zaspim.

Volim da se šetam po fontanici, da gledam devojčice... Sada čak i ne spavam u kolicima, lepo je vreme pa pokušavam da ga iskoristim. Volim da gledam fontanu kako skače gore dole. Zabavna je. Deka me vodi na sladoled, ja sa slašću smažem dva korneta. Slatko ih mljackam.

Volim flaše. One su mi baš zabavne. Više vojim vejike flaše. Sve mogu da podignem, i pune i prazne. Danas sam se baš zaludeo sa jednom i jurio je po tetinoj sobi. Ona maja zlatna od koka kolice. Znate kako dobro odskače, kao loptica.

Bio sam i na izlet sa Minom. Vodili nas mame i tate da vidimo aviončiće.

Ne znam šta još da vam kažem...meni se stalno nešto dešava. Igrajte se i slušajte svoje mame! (...kao ja ;) xixixixxi)

Comments (6)

 Danas, 19.april 2009. mamin rođendan, tatina i mamina godišnjica i moj dan krštenja. Ovo zadnje je najbitnije, ostalo su ljudi zaboravljali da čestitaju :)

Ujutru ranoooo, mislim za ostale je rano, za mene je to taman vreme buđenja, 7:30 početak čina. Došao je kum iz Jagodine. Prvi put ga vidim. Može da me drži, super, volim ga! Mama, tata, baka, deke, teta , drugar, svi su tu možemo da krenemo.

Popa počeo da peva, kum drži mene i sveću, mama i tata su negde pozadi, drugar  slika, teta snima... Zanimljivo, zanimljivo... moram sve da propratim. Hmm dobla ova sveća, joooj što bih je ja pipnuo... ček da probam da dohvatim...Kume, daj mi to daaaj. Gle sad ovaj pop, šta mi to radi, što me maže? Šta je ovo? Ode dalje... sad malo pevanje... Gle sad ovo, šta je to, ko to plače? Pa nije ništa strašno, baš je interesantno, mali samo gledaj popa, zabavno je, kako ja ne plačem. Jeste da si stariji od mene, izvini za ono mali. Jaooo kupanjeee...plju pljus... dobro je, i onako se nisam umio jutros.

Sad ćemo malo da se šetamo u krug, slušamo pesme, i.... meni se prispavalo... dosadno je, što toliko peva? Gle sad mi počupao kosu! Jaooo pope ošiša me ti. Aha, doblo, vratio si mi pramičak u papirić, pa će mama da čuva.

Da se ne kupam danas? A ako se ukakim? Dobwo, važi.

Odručem se đavola. Odričem se.

Jupi gotovo... i onako mi postalo dosadno, sve sam video, čuo, i sad bi malo da dremnem. Liturgija kreće. Crkva se napunila. Ja sam i dalje kod kuma u naručju... spustiću glavicu malo da odmorim. Probudiće me oni već da se pričestim, ima vremena.

Najbolji sam. Uopšte nisam plakao. A onaj mali (stariji) sve vreme kukao.

Gotovo. Idem kući da slavim. Sada sam zvanično kršten.

Pradeka mi je napisao i pesmicu tim povodom.

 

Kršteno ime

 

Mali sam, pa nerazumem

tatu i mamu kada pričaju

da su me krstili po hrišćanskom običaju.

Kažu da su me u crkvu nosili

i da su od kuma ime dobili.

Kum mi je ime dao,

a pop u crkvene knjige zapisao,

da ću se, zvanično, sa svetog mesta,

zvati Aleksa.

Tom imenu ništa ne fali,

svi su me i do sada tako zvali,

samo što moja teta

često, kada mi tepa,

kaže da mnogo voli njenog Aleta.

Comments (2)

Naučio sam i sam da se podignem....i padnem....i podignem....

i režim...i prdim ustima...

Comments (3)