Ćao. Ja sam mali Aleksa. Rodio sam se 27.avgusta 2008. U
23.30h Namučio sam mamicu dobro, ali odužiću joj se. Tog dana mi je bio termin
da izađem. Jedan čika doktor je rekao da je termin 3.septembra, ali nije bio u
pravu, nisam hteo toliko da mučim mamicu. Došla je u 15h u bolnicu, mučio sam
je celo poslepodne, a izašao sam tek nešto malo pre ponoći. I to su mamicu
morali da seckaju jer nije mogla više da izdrži. Uradili su carski rez i
izvadili me. Strašno sam debeo. Rodio sam se sa 4.340 kg, a dug sam 56cm. Ali
šta da radim kad je mama mnogo krkala pa smo sad debeljuce i ona i ja. Ma
sredićemo mi to, videćete, bićemo prave dase, odnosno mama će biti extra riba i
tata će je još više voleti. Biće moja
mama najlepša na svetu. Kao što sam ja. Kažu da sam mnogo sladak. Da imam
bucmaste obrašćiće, crnu kosicu, lepo lice. Ma u pravu su, mnogo sam bwe lep.
Ime sam dobio i pre nego što sam se rodio. Svi su me zvali
Aleksa ovo, Aleksa ono, Aleksa. Tata je
zvao kuma kada sam izašao i pitao ga. Složio se i potvrdio moje ime. Prvo sam
trebao da se zovem Luka. Mama je volela to ime, ali vremenom ukapirala je da
svi danas daju to ime muškoj deci, da se svaka 2,3ća beba zove Luka. Ima dosta
Luke i u mom komšiluku, prijatelji, rođaci, svi su deci dali to ime. Predložila
je tati još jedno ime - Aleksa. Tata se
složio sa Aleksom i rekao da mu je to lepše. Tako su se mama i tata dogovorili
da ću ja biti Aleksa i od tada me svi tako zovu. I mojoj tetkici se mnogo
svidelo to ime. Svi su bili zadovoljni. Hteli su da imam moderno ime i ne baš
tako često, da me ne meša sa decom iz komšiluka :)
Tu noć kada sam se rodio nisu dali nikome da me vidi. Moj
tata i moja tetkica bili su tužni i razočarani. Videli su moju mamu na kratko,
jer je morala da se odmara posle operacije. Ona je malo bila u bunilu, kada je
jedan čika doktor pitao jel zna šta je rodila, ona je rekla devojčicu. Pa bwe
mama, ja sam Aleksa, muškarčina prava! Dobro opraštam joj, jadna nije znala šta
je snašlo, opijena je bila skroz. Tata i tetkica su morali da sačekaju jutro da
bi me videli.
Došli su oko 11 sati i neka dobwa sestra me je uzela i
odnela da me vide. Sve je za mene bilo novo.
Upoznao sam svog taticu, tetkicu i dedicu. Gledao sam ih i dobro
prostudirao. Tata je pitao da li sme da me pipne. Pa tatice tvoj sam slobodno
me pomazi. Onda su me tata i tetka izljubili, za ručicu i moje slatke bucmaste
obraščiće. Poljubio me je i deka na izlazku. Nisu im dali da me slikaju.
Bolnička pravila. A tako su hteli da me imaju, da se hvale ljudima, svima me
pokazuju. Moraće da se strpe još koji dan. Morao sam da se vratim da spavam.
Tetkica je htela da me povede kući i mrzela je bolničke propise. Zašto ne može
da me vidi kad hoće, zašto joj ne dozvoljavaju da vidi njenu seku, moju mamu?
To je rastuživalo.
